УЗ ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМНИКА КРАЉУ ПЕТРУ ПРВОМ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

 

Будимо Петрових 800 јунака!

 

Kрајем прошле године, новинар Стево Лапчевић и његов брат, јереј Миљан Лапчевић, покренули су код ресорне Градске управе у Сремској Митровици иницијативу за постављање споменика Краљу Петру Првом у Сремској Митровици. На ову идеју дошли смо отуда што град на Сави спада у групу оних који се, сматрамо, нису достојно одужили најомиљенијом савременом српском владару који уједно има и највеће заслуге за довршетак процеса уједињења Срема, Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом.

Истини на вољу, фонд за постављање споменика Краљу Петру формиран је у годинама након Првог светског рата и на његовом челу налазили су се Митровчани-Солунци, добровољци Великог рата и њихово удружење. Фонд је постојао неколико година, део новца је скупљен, али је исти употребљен у градњу градске Гимназије која је по завршетку радова понела име Гимназија „Краљ Петар Први Ослободилац“. Тако се свом краљу Сремска Митровица одужила на специфичан начин, па се и данас радо каже да је овај град „Чика Пери“ подигао највећи споменик у Србији – Гимназију. У истој је, до формирања НДХ стајала и биста Краљева.

Након Другог рата и доласка комуниста на власт, биста, коју су усташке власти избациле из школе, нетрагом је нестала, а Гимназија је променила име у „Иво Лола Рибар“, како је и остало до недавно када је, након одбацивања предлога за враћање старог имена понела име „Митровачка гимназија“.

Тако је Краљ Петар остао без свог спомен-обележја у граду у којем је, како у свом раду о Николи Пашићу пише Васа Казимировић, на прелому векова била жива Петрова пропаганда уперена против Обреновића. Из Митровице је кренула, између осталог, и чувена „афера Алавантић“ која је, испоставиће се, била уједно и почетак смене династија 1903. године. Без споменика остао је и Краљ Александар, за којег су такође прикупљана средства, али је ту акцију прекинуло избијање Другог светског рата.

Подизањем споменика Краљу Петру Првом, сматрамо, не одаје се само почаст њему као Монарху нити Српској војсци у целости, већ и појединцима, Митровчанима и Сремцима који су као добровољци ратовали почевши још од 1912. године, али и раније, листом као комити Војводе Вука у Старој Србији и Маћедонији. Такође, на тај начин одали би још једном пошту и храбрим војницима Тимочке дивизије који су, ратујући као војници Краља Петра, силно страдали на Сави, на пољу Легет септембра месеца 1914. године.

Првобитни план био је да се изради јединствено ауторско дело, а замисао је била да се Краљ Петар прикаже у сремачкој ношњи, са шубаром на глави и свим краљевским достојанствима по чему би споменик свакако био јединствен у Србији. Током разговора са стручним људима из митровачког Завода за заштиту споменика културе, дошли смо до сазнања да би то знатно успорило процес реализације идеје (потребно је расписати Конкурс), и повећало трошкове. Такође, скренута је пажња и на могућност да аутор „не погоди“ до краја Краљев лик, што би, у комбинацији са несвакидашњим идејним решењем било више него погрешно. Како је уштеда важна, баш као и максимално скраћење рока за реализацију, те како је од уметничког изражаја важније да споменик буде препознатљив, од ове се идеје одустало.

Уместо првобитног, прихватили смо ново решење, па ће, ако у својој намери успемо, споменик бити копија постојећег направљеног 1904. године, а који се тренутно налази у Народној скупштини Републике Србије. За овај споменик не постоје ауторска права, што значи уштеду средстава, а довољно је урадити само отисак, да би се одмах потом прешло на ливење што значајно и убрзава читав процес.

Локација за постављање споменика већ је оквирно одређена у договору са надлежнима из ресорне Управе за културу и Завода за заштиту споменика културе. У питању је највише и издвојено место у градском парку, на врху амфитеатра, уз Музеј Срема, тик испод грба Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Постављен на овом месту, споменик би био не само видљив, сасвим довољно издвојен од других који већ постоје, већ би добио и својеврсни плато, изузетно погодан за ралзичите свечаности. При томе, амфитеатар је током лета једна од значајнијих тачака на којима се одржавају културне манифестације, што би било од додатног значаја за видљивост самог споменика.

Што се, конкретно, тиче самог изгледа споменика, у питању је попрсје Краља Петра у официрској униформи, постављено на мермерном постаменту. Још увек немамо потпуни пројекат (за то недостаје новац и исти ће бити израђен у току процеса сакупљања средстава, како се обично у оваквим ситуацијама и ради). Наша је жеља да у постамент, уколико је технички изводљиво, поставимо и ручно прављени српски мач, који би био намењен будућем Краљу. Дакле не Престолонаследнику, већ ономе ко као крунисани Краљ дође у Сремску Митровицу. Тиме би споменик био и својеврсни завет, што би му додатно удахнуло живот и значај.

Акцију сакупљања новчаних срестава желимо да водимо самостално. Извесних обећања од стране локалне самоуправе имамо, али још увек не можемо да се ослонимо на њих. Да будемо искрени до краја, то ни не желимо превише, јер сматрамо да постављање споменика Краљу Петру треба да буде НАША ствар, а не ствар неколицине људи из локалне власти. Исказујући напор да новац скупимо, сматрамо, посведочићемо да смо променили свест и да заиста желимо свога Краља. У том смислу, помоћ Удружења Краљевина Србија, чији је Стево Лапчевић и члан, била би више него драгоцена. Током разговора са господином Предрагом Меденицом дошли смо до прелиминарног решења, да покренемо акцију „Петрових 800 јунака“ са циљем да пронађемо 800 људи широм Србије, који би донирањем 1000 динара помогли да се идеја реализује.

Тренутно новац се сакупља преко Удружења „Kултурни клуб Црњански“ уплатом на рачун 205-0000000203817-28 у Комерцијалној банци.

Како циљ акције није „само“ постављање споменика Краљу Петру, већ и указивање на значај који он има у историји српског народа, а самим тим и на величину српске Круне, настојаћемо да током године организујемо и различите активности: предавања, трибине, скупове, културна дешавања и друго, на којима би сакупљали средства за реализацију акције. Такође, свака трибина, скуп или предавање посвећено Краљу Петру, подразумевало би да учесници донесу и написане радове, које би сабрали у један зборник, који би потом био и штампан.

Након успешно изведене акције, планирамо да свима који су новац дали, појединцима и организацијама, доделимо захвалнице на свечаности у Сремској Митровици и да им, уколико прилике допусте, омогућимо посету Белом Двору.

Сходно свему реченом, молим Вас да прихватите нашу иницијативу, ослушнете наш апел за помоћ и помогнете да подигнемо споменик Краљу Петру у Сремској Митровици.

 

Будимо Петрових 800 јунака!

 

Искрено, Стево Лапчевић.

Сремска Митровица, фебруар месец 2019. година.