Видимо се на Краљевом Тргу!

У питању је простор који ће у догледно време доживети крупне промене. Сам бивши Дом откупљен је од стране Града, следи његово рушење и изградња новог објекта – образовне установе. Такође, у скорије време, планирана је и реконструкција постојеће чесме, чиме би се створили услови за настанак нове модерне пјацете. Како се овај простор налази на крају Улице Краља Петра, он би у будућности могао понети и име баш по најдражем српском Краљу

За Краља Петра Првог, 29. мај је дан са вишеструким значајем. У ноћи, између 28. и 29. Маја 1903. године у атентату су убијени Краљ Александар и Краљица Драга, чиме су практично врата Кнезу Петру Карађорђевићу ка српском престолу била широм отворена. За династију Карађорђевић везује се још један 29. мај, онај из 1868. када је у Топчидеру, код Београда, убијен кнез Михаило Обреновић. Ништа мање значајан није и трећи 29. мај, онај из 1453, када су, након дуге опсаде, Турци освојили Константинопољ и у њему убили цара Константина Палеолога Драгаша.

Ове три мајске смрти у значајној мери су обележиле животни пут најдражег српског краља. Након прве вратио се у Србију и убрзо постао краљ. Друга је његовог оца Кнеза Александра и читав Дом Карађорђевића довела пред суд и мимо одговорности и кривице, обележила га као „крвнички“ и „проклети“. Трећа је бдила над њим и водила га ка Царуграду који је од њега, његовог, и других православних балканских народа, очекивао избављење из вековног отоманског мрака.

На дан 29. маја 1839, успостављени су дипломатски односи Србије и Велике Британије, што у нашој причи није безначајно, поготово ако узмемо у обзир улогу коју је Лондон имао у издаји Краљевине Југославије, утамничењу Краља Петра Другог и коју још увек има у животу Краљевског Дома.

На исти дан 1990, Борис Јељцин је изабран за првог председника Руске Федерације. За народ Краља Петра, био је то почетак новог страдања, а смена власти у Москви, са свим што је она са собом донела, имала је готово идентичан ефекат који је иза себе оставио потрес из 1917, када је Србија Краља Петра остала без свог најзначајнијег савезника.

Као епилог, на овај дан 1999. Хрватска је одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покретање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“, која је спроведена четири године раније, у августу 1995. године.

Тиме се мајски круг, када је реч о Краљу Петру и његовом народу – затворио.

Или није?

Народни споменик народног Краља

Тог дана, градска скупштина Сремске Митровице, донела је Одлуку о постављењу бисте Краља Петра Првог у овом граду. Тиме је иницијатива коју су у новембру 2018. На стогодишњицу ослобођења Срема у Великом рату поднели Јереј Миљан Лапчевић и његов брат новинар Стево Лапчевић, добила свој епилог.

Од тада до данас, захваљујући подршци Удружења „Културни клуб Црњански“ из Сремске Митровице и Удружења „Краљевина Србија“, сакупљено је готово 6.000 евра којима су покривени трошкови изливања бисте, организовања различитих културних догађаја на којима је било речи како о акцији, тако и о Краљу Петру и његовом делу, док је део остао у фонду ради израде постамента.

Први састанак Иницијативног одбора, који је потом прерастао и у Одбор за изградњу споменика, одржан је током марта месеца 2019. Године у Месној заједници „Блок Б“. У Одбор су, поред поменутих иницијатора ушли још и Предраг Меденица из Инђије, Борислав Андрић из Лаћарка и Драган Божић из Сремске Митровице. У складу са проценом Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, према којој укупна вредност радова на изради и постављењу бисте износи 800.000 динара,  на том састанку читава акција добила је и име „Петрових 800“.

 

Од самог  почетка, идеја је била да се не траже донатори који би издвојили повеће своте новца, већ да се омогући онима који Краља Петра воле и поштују, да својим прилозима учествују у акцији. Сматрали смо да је Краљ Петар као истински народни Краљ, заслужио да му споменик подигне управо српски народ. Од својих прилога, из љубави, од срца.

Првобитна идеја била је да биста буде оригиналан уметнички рад. Замисао иницијатора била је да Краљ буде представљен у сремачкој ношњи, са шубаром, преко којих су постављена краљевска достојанства, ордење, грб Краљевине Србије. Прву представу будућег споменика израдио је Љубиша Бубало из Руме.

Након додатних консултација са стручним лицима из Завода за заштиту споменика културе, Одбор је прихватио идеју да се овај предлог одбаци. Два су пресудна фактора утицала на ту одлуку: први су били трошкови израде ауторског рада, расписивања конкурса, а други оправдана бојазан да због, неспецифичне представе Краља (за коју смо се ипак сложили да је лепа и прихватљива), постоји могућност његове непрепознатљивости. Тада је као идејно решење предложена биста Рудолфа Валдеца која се налази у Народној Скупштини Републике Србије. У питању је биста из 1904. године, на којој је Краљ представљен без припадајућих достојанстава, у униформи српског официра – завереника. Са овом идејом, Одбор је током маја месеца прошле године изашао и пред Удружење „Краљевина Србија“. За свој подухват добили смо пуну подршку, али смо у разговору са академиком Матијом Бећковићем дошли до трећег – последњег, решења.

Преко Опленца до Срема

Наиме, академик Бећковић саопштио је да би позната српска вајарка Дринка Радовановић, могла Одбору да поклони своју бисту Краља Петра, која је постављена у Опленцу. Након седнице Одбора, предлог је прихваћен, па је убрзо, као незаобилазан чинилац у читаву акцију ушла и Дринка Радовановић.

Већ уочи Видовдана, 2019.. године, завршено је са сакупљањем новца за изливање бисте. 500.000 динара сабрано је из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Српске Крајине за нешто више од четири месеца. Познату ливницу „Кузмановић“ из Смедерева, Краљ Петар „напустио“ је током септембра, а у Сремску Митровицу стигао је тачно три месеца након што су скупљене паре за изливање.

Шестог новембра, у склопу „Новембарских дана“, када Сремска Митровица обележава своју Славу, Светог Димитрија, у Позоришту „Добрица Милутиновић“, одиграна је монодрама „Краљев Пут“. У улози Краља Петра Другог био је Владимир Балашћак, а новац од продаје улазница уступљен је Одбору за даље радове на изради постамента. Том приликом биста је по први пут јавно представљена Митровчанима, а подељене су и прве захвалнице онима који су до тада учествовали у акцији.

Од јануара ове године, па све до сада, Одбор је наставио да прикупља средства за израду постамента. Уочи обележавања Славе Удружења „Краљевина Србије“, Светог Симеона Мироточивог, биста је представљена и на Белом Двору, а Одбор је том приликом добио још једном подршку чланова овог Удружења.

Ишчекивање коначне сагласности локалне самоуправе, као и појава вируса, успорили су наше активности. Сада, када је све иза нас, захвални свима који су до сада помагали, ми настављамо где смо стали, како би смо, до краја септембра Митровици поклонили споменик на који овај град чека готово читав век.

Локација

Првобитно замишљена локација за постављење бисте била је амфитеатар у централном градском парку, непосредно иза Музеја Срема. Разлога за овакво размишљање било је неколико: значај Краља Петра у националној историји, као и чињеница да је централни парк био предмет интересовања и добровољаца-Солунаца из Митровице који су својевремено покренули иницијативу за постављање споменика Краљу.

Након последњих разговора са надлежнима, дошло је до промена које је Одбор прихатио, па је тако као коначна локација одређен плато испред Дома Војске Србије. Како је речено, у питању је простор који ће у догледно време доживети крупне промене. Сам бивши Дом откупљен је од стране Града, следи његово рушење и изградња новог објекта – образовне установе. Такође, у скорије време, планирана је и реконструкција постојеће чесме, чиме би се створили услови за настанак нове модерне пјацете. Како се овај простор налази на крају Улице Краља Петра, он би у будућности могао понети и име баш по најдражем српском Краљу.

Подршка

Подршку нашој акцији дало је неколико стотина појединаца, поштовалаца Краља Петра, потомака ратника, људи свесних чињенице да су стари Краљ и његови ратници били ти који су у новембру 1918. године Срему (неподељеном авнојевским границама) донели слободу. Своје прилоге уплаћивали су унуци за дедове, родитељи за децу…

Део акције постали су „обични“ људи, они које најчешће не видимо, а опет, све на њима стоји, као и они јавности познатији, попут др Чедомира Антића, академика Матије Бећковића, др Милоша Ковића, Аце Селтика, др Борислава Гроздића, Слађане Милошевић, Милана Богојевића, др Немање Девића, Михајла Меденице, те Удружење грчко-српског пријатељства „Ирида“ и многи други, укључујући и Престолонаследника Александра Карађорђевића.

Сви заједно, били смо и остали „Петрових 800 јунака“!

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *