Споменици посвећени Краљу Петру (први део)

 

У периоду између 1903. и 1914. у Србији нису подизани монументални споменици посвећени краљу Петру I Kaрађорђевићу. Предност су имали споменици посвећени колективном памћењу, као што је то Споменик косовским јунацима у Крушевцу, свечано откривен 1904. у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, или споменик Карађорђу на Калемегдану откривен 1913. године. Међутим, једну веома успелу бисту која приказује краља Петра са генералским калпаком и перјаницом, огрнутог шињелом, урадио је његов пријатељ, командант Порталис. Бисту су краљу поклонили школски другови из Сен-Сира приликом посете Београду 1904. године. Биста израђена у белом мермеру, налазила се испод главног степеништа Новог двора. Одливак у бронзи је краљ Петар поклонио Музеју Војне академије Сен. Сир, приликом посете 1911. године, а истоветан примерак је био постављен у парк у Аранђеловцу.

Споменици посвећени краљу Петру I Карађорђевићу, из времена краљевине СХС (1919-1929), касније Југославије (1929-1941), настајали су на подручјума свих бановина и подигнути су од средине двадесетих година до краја четрдесетих. У том релативно кратком периоду настало је близу две стотине династичких споменика, посвећених краљевима Петру Превом и Александру Првом, различитих по форми и габариту, од приказа коњаника, стојећих фигура, увеличаних попрсја, портрета, рељефа са композицијама из живота монарха, споме-плоча и спомен-чесми.

На подручју Србије, споменици краљу Александру се током међуратног периода подижу скоро искључиво у већим градовима (Крагујевац, Ниш, Лесковац), док споменика краљу Петру готово да и нема. У већини случајева, предност је дата споменицима палим у балканским ратовима и Првом светском рату, као што су спомен-костурнице, спомен-капеле, војничка гробља и слични меморијални објекти, што је и разумљиво, с обзиром на то да је народ у Србији поднео огромне људске жртве током ратних недаћа.

За разлику од уже Србије, у Војводини је подигнут далеко већи број споменика и то у свим вишенационалним срединама. У великим градовима се поджу репрезентативни споменици, каквих никада није било (Нови Сад, Панчево, Петровград / Велики Бечкерек, Сомбор, Бечеј, Нови Бечеј, Сремски Карловци, Рума, Тител, Сента). У мањим срединама као да су се такмичили ко ће пре и ко ће подићи лепши споменик, тако да је до почетка Другог светског рата скоро сваки војвођански град имао понеко јавно спомен-обележје. Углавном су то били споменици посвећени припадницима династије Карађорђевић, тачније краљу Петру Првом и краљу Александру Првом, који су са идеолошког становишта потврђивали српску Војводину и као такви се могу посматрати у светлу присаједињења Војводине, прво Србији, а потом Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Бечеју, свечано је отворен првог децембра 1924. а уклоњен са окупацијом 1941. године. Аутор споменика је земунски вајар Милан Недељковић (1896-1947). Исти вајар израдио је још један споменик краљу Петру, бисту која се налазила у парку испред Дома слепих и инвалида у Земуну, а уклоњена је одмах после рата. Бечејски споменик један је од ретких који краља приказује као стојећу фигуру, а не као коњаника. Исклесан је од једног комада брачког мермера на масивном постаменту високом пет метара, са четири фигуре у рељефу, које приказују богињу победе Солунце добровољце, српске војнике и чуваре слободе. Споменик је уклоњен одмах по мађарској окупацији, у априлу 1941. године, али је фигура, без главе, неким чудом сачувана у једном градском дворишту. Споменик је реконструисан и поново постављен пола века касније, првог децембра 1996. Године, на исти дан када је и освећен. Током рата несталу главу поново је исклесао суботички вајар Сава Халугин, а како је и она касније оштећена, трећу верзију израдио је новосадски вајар Миленко Ковачевић. Међутим, обновљени споменик није постављен на постамент првобитне висине, већ на знатно нижи, а та несразмера у многоме је покварила аутентичан изглед композиције.

Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Новом Бечеју (1926.) рад је загребачког вајара и продесора Високе уметничке школе Фране Кришинића (1897-1982). Елегантна фигура краља у дугом шињелу на гранитном постољу, постаје модел приказивања фигуре остарелог краља. Исти аутор је у Новом Бечеју израдио и споменик краљу Александру Првом Карађорђевићу (1937). Оба споменика су уклоњена и уништена 1941.

Градња споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу у Великом Бечкереку (Зрењанину) започета је 1924. године, по одлуци градске управе о расписивању јавног конкурса. Конкурс је био квалитетно припремљен, о чему говори састав учесника и жирија, у којем су се нашли неки од највећих уметника тог времена – вајари Иван Мештровић, Тома Росандић и Ђорђе Јовановић, архитекти Пера Поповић (као надзорник Министарства грађевинарства), Андра Стевановић и Бранко Поповић (професори Техничког факултета), сликари Петар Добровић и Љуба Ивановић (професор Ликовне академије у Београду). Комисија је одлучила да се прва награда не додели, док су за другу награду препоручена дела далматинског вајара Франа Кршинића и земунског уметника Милутина Недељковића. Трећа награда је припала Петру Палавичининију. Поред тога, жири је препоручио да се откупе дела Рудолфа Валдеца из Загреба, Симе Роксандића, Сретена Стојановића и Душана Јовановића из Београда. Али, како то често бива, чланови одбора су одлучили да мимо резултата, прихвате пројекат Рудолфа Валдеца и да му се повери изградња споменика. Валдец се определио за традиционалну тројну поделу споменика – степенасто подножје, средњи део у виду високог постамента од скупоценог гранита, с два рељефа са мотивима из живота краља – Пут кроз Албанију и Поворка на Теразијама после крунисања, или свечани улаз краља у Банат. На постаменту је представљена бронзана фигура краља Петра Првог како огрнут плаштом јаше на коњу. Статуа представља Краља Ослободиоца како, враћајући мач у корице улази у Банат после тешких ратних догађаја за сав његов народ. Свечано орктивање споменика, првог децемба 1918. Године имало је вишеструки значај: десетогодишњица Краљевине и улазак српске војске у Велики Бечкерек, те ослобођење Баната, као и његово присаједињење новој држави, коју је овај споменик најбоље репрезентовао. Споменик је био постављен прекопута жупанијске палае, окренут према главној градској улици. Споменик су уклониле окупационе снаге 1941. Године, а обновљен је 17. Јануара 2006. По пројекту вајара Зорана Јездимировића.

Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Панчеву, вајара Петра Палавичининија (1887-1958), представља још једно обележје подигнуто у Војводини у овом периоду. На конкурсу за споменик у Панчеву, поред Палавичининија, учествовали су Тома Росандић и Франо Кршинић, чији су модели били награђени првом и трећом наградом. Конкурс је расписан почетком лета, већ крајем лета били су проглашени победници, а конкурсни радови изложени на јавни увид. Камен темељац за споменик постављен је 29. септембра, а споменик је освећен првог децембра 1932. године. Споменик је заузимао почасно место на тргу са Великом пијацом, наспрам фрањевачког самостана. Коњаничка скулптура краља била је постављена на високом и витком постољу страница украшених рељефима са приказима српских војника и фигуром ослобођеног роба с јасним асоцијацијама на прикључење Војводине новој држави. Краљ је приказан у генералској униформи с калпаком на глави, како јаше коња у ходу. Споменик је уклоњен на почетку Другог светског рата.

Конкурс за споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу у Новом Саду, свечано је расписан првог јула 1936. године. Конкурсној комисији је председавао Милан Кашанин, ондашњи директор Музеја Кнеза Павла. Коначна одлука о избору вајарских радова за конкурс донета је 20. фебруара 1937. године, на састанку комисије за оцењивање радова, којој је председавао Милан Кашанин. Прву награду жири је доделио предложеном раду под шифром „1918“ иза које стоји хрватски вајар Вања (Иван) Радауш (Винковци 1906. – Загреб 1975). Другу награду под шифром „999“ освојио је српски вајар Илија Коларић (Велико село код Београда, 1894 – Београд 1968), док је трећа награда додељена хрватском скулптору Франи Кршинићу (Лумбарда 1897 – Загреб 1982) за рад под шифром „Херој“. Поред три главне награде, откупљена су четири рада  под шифрама „Ка правди“, „Бор“, „Споменик Краљу Ослободиоцу“ и „862“ – што се тиче последњег рада, сачувано је само име аутора, младе новосадске вајарке Злате Марков Барањи (Житиште 1906 – Нови Сад 1986). Овај пројекат никада није реализован. Претпоставља се да је градске управа одговорна за подизање споменика у граду, одустала после напорног претходног пројекта постављања споменика великану војвођанске и српске политике, народном трибуну Светозару Милетићу. Његово моунментално обележје, свечано је откривено првог октобра 1939. Године, на великом народном збору, на којем је, између осталих званичника, говорио и тадашњи председник владе Краљевине Југославије Драгиша Цветковић.

Коначно, обележавајући стогодишњицу присаједињења Војводине Србији, 25. новембра 2018. окривен је споменик краљу Петру Првом у Новом Саду. Коњанички споменик, рад академског вајара Зорана Ивановића, постављен је на Тргу републике. Споменик је изабрала стручна комисија, а одлулку о постављењу донела је Скупштина града, позивајући се на неостварену иницијативу од пре Другог светског рата. Споменик је висок десет метара, налази се на зеленој површини на Тргу републике, а краљ гледа ка Владичанском двору. Постамент је од мермера и на њему је исписан текст на ћирилици на све четири стране. На јужној страни стоји Петар Први Карађорђевић 1844-1921, на северној Краљ Србије 1913-1918, грб Краљевине Србије је на западној страни, а на источној пише Рума 24. новембар 1918, Нови Сад 25. новембар 1918.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *