Акција “Петрових 800” траје и даље, а сви који желе новац могу уплатити на рачун 205-0000000203817-28, власник рачуна је Културни клуб “Црњански”, а за све информације можете контактирати Стева Лапчевића на број 069-375-1-685

Супротстављање злу силом, не искључујући и физичку силу, за православне хришћане није ствар избора, већ обавезе. Сходно томе је и свако питање о томе да ли православни имају обавезу да иду у рат или не сувишно. Они су дужни да бране своју заједницу, своју веру, Отаџбину. Да опросте могу само личним непријатељима, док се спрам других морају поставити сасвим другачије, рекао је на трибини “Православље и рат” проф. др Борислав Гроздић, пуковник у пензији и некадашњи професор етике на Војној Академији. Трибниу посвећену теми о којој се у јавности мало говори организовали су Одбор за подизање споменика Краљу Петру у Сремској Митровици и Културни клуб “Црњански”, а уз др Гроздића, говорио је, испред Културног клуба “Црњански” и јереј Миљан Лапчевић.

– Важно је да говоримо о стварима које суштински не познајемо. Када се спомене однос православља и рата, код нас се ствара лажна слика о томе да је хришћанска етика у суштини пацифистичка. Међутим, ми у Светом Писму можемо наћи читав низ примера који сведоче другачије. Имамо чак и благословене ратове у којима Бог на известан начин учествује. Сетимо се само Мојсија и Исака Навина. Док се Мојсије моли, Исак Навин побеђује прогонитеље Израиља. Како Мојсију падају руке, односно како молитва јењава, тако и напори Исака Навина дају све мање резултата. Питање рата за православне није питање насиља, већ одупирања злу силом. Ми смо дужни да бранимо своје светиње. Погледајте само колико има светих ратника. У крајњем, и Сремска Митровица је град Светог Димитрија, дакле војника, ратника. Да су православље и рат неспојиви, тешко би Црква канонизовала све ове војнике. Имамо и Кнеза Лазара, косовске јунаке, наши Немањићи су били и ратници, ту су и примери Александра Невског и Димитрија Донског, а има их много више. О томе треба водити рачуна када се говори о овом “проблему” који то заправо није, рекао је др Гроздић.

Говорећи о теми, јереј Миљан Лапчевић је истакао да је познавање текса и духа Светог Писма од пресудног значаја за правилно поимање односа православља и рата.

– Већини није јасан детаљ о истеривању трговаца из Храма. А Христос није био ни насилник ни хулиган. Он је тим гестом штитио опште, дом Оца свога, Отаџбину, светињу и то од оних који од ње праве „разбојничку јазбину“. Са друге стране, када Га воде на страдање, Он се не противи и радо прихвата сваку увреду и пљување. У времену у којем живимо нама се овај други модел понашања намеће као једини и за све прилике. Заборавља се та јасна разлика – једно је однос према личним непријатељима, а друга је ствар однос према непријатеља заједнице. Није погрешио Свети Филарет Московски када је рекао да непријатељима својим треба опростити, да се непријатеља Бога треба гнушати, а да непријатеље Отаџбине треба сатрети. То је мисао изречена на темељу Јеванђеља, рекао је Отац Миљан и додао: – Обавеза нас Хришћана је да опростимо личним непријатељима, али немамо право на исти однос према онима који желе да нашкоде нашим породицама. Понашањем у Храму, Христос је дао одговор на питање како се према таквима треба поставити. У крајњем, у Светом Писму Христос каже и то да нема веће љубави него да неко положи живот за ближњег свог. Та жртва не значи нужно физичку жртву у боју, мада је и она ту, већ и жртва коју подносимо због своје деце, породице, ближњих, сиромашних. На то смо обавезни, то за нас није ствар избора.

У циљу прикупљања средстава за изградњу бисте Краља Петра, Одбор је протеклог викенда организовао и промоцију књиге Милана Богојевића “Краљ Александар Карађорђевић-жртве завере”. Уз аутора о књизи и делу Краља Александра говорили су и новинари Михајло Меденица, Марко Јеремић, као и и историчар др Немања Девић.

– Многе ствари у вези Краља Александра су остале недоречене. Ако је Краљ Петар најомиљенији српски владар, онда се за његовог сина може рећи супротно. Сматрам да разлога за тако нешто нема, да је Југославија била израз тежњи свих српских елита, геополитичких консталација, али и вере да ће се на тај начин решити и српско национално питање, односно да ће сви Срби живети у једној држави. Краљ Александар пао је у Марсеју као жртва те вере, неразумевања нужности Југославије, али и међународне завере у коју су поред извршилаца и наручилаца атентата биле укључене и велике силе. Када то кажем, не мислим само на Италију и Немачку. Ствари са атентатом тако стоје да има простора да размишљамо и о благонаклоном гледању “савезника” на овај чин. Јер, не треба сметнути са ума да се атентат десио баш у време када је Београд почео да води јаку балканску политику, а то, осим што није одговарало ВМРО-у и усташком покрету, није одговарало ни Италији, Немачкој, Мађарској, Совјетском Савезу, али ни Енглеској ни Француској. Мислим да у томе треба тражити корен атентата и тешке позиције у којој су се Краљевина Југославија и Краљ Александар нашли, рекао је Богојевић.

Током промоције, продате су 34 књиге и укупно сакупљено 17.000 динара које је Милан Богојевић уступио Одбору, а за потребе израде спомен-бисте Краљу Петру Карађорђевићу.

Акција “Петрових 800” траје и даље, а сви који желе новац могу уплатити на рачун 205-0000000203817-28, власник рачуна је Културни клуб “Црњански”, а за све информације можете контактирати Стева Лапчевића на број 069-375-1-685.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *