– Радује ме чињеница да уплате врше потомци за своје преминуле претке који су упрско свему остали верни Краљу Петру, као и родитељи за своју малу и тек рођену децу. Тако је наш споменик постао и више од онога што смо у почетку замишљали, постао је мост преко којег једни другима у сусрет иду преци и потомци, а то је највише и најлепше што смо могли постићи. Доказ да нам је оваква акција требала и да ћемо је спровести у дело до краја, закључује Стево Лапчевић

 

Наш прослављени књижевник, академик и један од најумнијих живих Срба, Матија Бећковић, подржао је иницијативу „Петрових 800“ коју су у циљу подизања споменика Краљу Петру Првом у Сремској Митровици покренули наш новинар Стево Лапчевић и његов брат јереј Миљан Лапчевић. За нешто више од месец дана, колико траје прикупљање средстава, сабрано је готово 130.000 динара, а да би читав пројекат био реализован неопходно је сакупити око 800.000 динара. Због тога, организатори су, како кажу и покренули акцију „Петрових 800“, са циљем да се широм српског етничког простора и емиграције пронађе 800 људи који би својим донацијама помогли да се заједничко прегнуће приведе крају. Идеју за назив пројекта дао је Предраг Меденица из Инђије, председник Извршног одбора Удружења „Краљевина Србија“, док је грагички дизајн логоа исте урадио Румљанин Љубиша Бубало.

Пордшку реализацији пројекта дала су удружења „Краљевина Србија“, „Змај Огњени Вук“ и „Културни Клуб Црњански“, те велики број појединаца који су својим ангажманом и прилозима већ постали део „Петрових 800“.

– Између два светска рата, као што је познато, постојала је идеја да се спомеником град на Сави одужи Краљу Петру. Колико знамо, део средстава је прикупљен, али је усмерен у градњу Гимназије која је понела Краљево име. Други светски рат и промена власти иза њега донели су и промену имена, тако да је после 1945. гимназија названа по Иву Лоли Рибару. Тако је било све док није дошло до последње промене имена у „Митровачку гимназију“, чиме је Краљ Петар на својеврсни начин остао без свог споменика. Такође, половином тридесетих, постојао је и Одбор за подизање псоменика Краљу Александру. Из старе градске штампе можемо сазнати да је тај Одбор био активан, да су, између осталих, Митровицу у оквиру кампање посећивали и великани попут Владимира Ћоровића и Ивана Ђаје. Избијање новог рата омело је намере Митровчана, тако да смо ми, после осамдесет и стотину година поново ту, са истим циљем, сигурни да ћемо овај пут посао привести крају, каже Стево Лапчевић.

Према замисли Одбора, спомен-биста требало би да буде постављена у главном градском парку, на амфитеатру, у непосредној близини Музеја Срема. Иако је у првој фази разматрања решено да се ради оригиналан рад, након разговора са онима који су у сличним активностима учествовали, дошло се до закључка да се изради реплика бисте из 1904. године, аутора Рудолфа Валеца. То, наглашавају у Одбору, знатно скраћује процедуру и читав пројекат чини јефтинијим.

– Паралелно са овом, ми водимо и акцију „Краљ Петар у свом и нашем времену“ у оквиру које планирамо да доведемо угледне историчаре, глумце, писце… све оне који могу да нам говоре о Краљу Петру. Сви они имају обавезу да део свог излагања преточе у писани текст који би потом био публикован у јединственом зборнику у којем би од заборава сачували сам ток ацкије, као и имена оних који су нам помогли на било који начин. За почетак смо угостили др Чедомира Антића који је изнео животопис Краља Петра, управо завршавамо разговор са др Миланом Ст. Протићем који ће говорити о Краљевом односу према политичким партијама и идејама, након тога ће нас посетити Милан Богојевић, публициста који ће направити мали излет, па ће говорити о Краљу Александру, да би, надамо се, крајем јуна у Позоришту „Добрица Милутиновић“ организовали и културно-уметничко вече са Матијом Бећковићем, објашњава један од „Петрових 800“ и организатор акције Драган Божић.

Поред Митровчана, акцију су својим донацијама подржали и мештани других сремских градова, међу којима предњаче Инђијци, а осим њих ту су и Краљевчани, Крагујевчани, Смедеревци, Београђани, Ужичани и други.

– Наша идеја је да прилоге сакупљамо са свих наших страна. Краљ Петар је остао упамћен као народни Краљ, и зато сматрамо да је на нама, на народу, да му од своје воље и могућности, труда, рада и љубави, подигнемо споменик. Лично нисам незадовољан током акције, а радује ме чињеница да уплате врше потомци за своје преминуле претке који су упрско свему остали верни Краљу Петру, као и родитељи за своју малу и тек рођену децу. Тако је наш споменик постао и више од онога што смо у почетку замишљали, постао је мост преко којег једни другима у сусрет иду преци и потомци, а то је највише и најлепше што смо могли постићи. Доказ да нам је оваква акција требала и да ћемо је спровести у дело до краја, закључује Лапчевић.

Сви који желе да учествују у акцији „Петрових 800“ могу се додатно информисати преко фејсбук странице „Петрових 800“, преко веб презентације пројекта junaci.net. Они којима дигиталне технологије нису блиске, а желе да учествују у акцији, могу се информисати и на број 069-375-1-685 код Стева Лапчевића. Уплате новчаних средстава врше се на рачун Удружења „Културни клуб Црњански“ и то: 205-0000000203817-28

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *