Дуга је, занимљива и поучна прича о историјату споменика погинулим борцима Тимочке дивизије на Легету, који су масовно изгинули и сахрањени, ту, крај Саве, пре равно стотину лета – 6. септембра 1914. године.

На месту где се налазила највећа гробница, једна од пет великих и неколико мањих, са више од хиљаду тела  српских ратника, најпре су аустроугарске власти, 1917, поставиле скромно спомен-обележје – дрвени крст са натписом на немачком језику: „У спомен палим јунацима у бици на Легету 6. IX 1914.“ Са друге стране, ћирилицом, било је исписано: „Овде почива 800 непријатељских јунака из битке на Легету 6. IX 1914. Митровица 1917.“

Иницијативу за подизање трајног споменика српским јунацима покренуо је Љубомир Стајић, градски чиновник из Сремске Митровице, који је у листу „Србија“, 6. августа 1922, поред осталог написао:

„На обалама Саве, на пољу Легет, леже кости хероја, који су били први весници слободе Србинове… Подигнимо им споменик какав доликује таквим јунацима. Народ који не зна поштовати такве људе, на вреди ни да постоји.“

Текст под насловом „Заборављени гробови“, како бележи историчар Радован Срдић, одмах је покренуо Митровчане на акцију. На предлог свог члана, Стајића, исте јесени је Соколско друштво у граду отпочело са прикупљањем новчаних средстава и за кратко време сакупило 26.000 ондашњих динара. Изградње споменика и уређења гробница прихватила се митровачка филијала Српске задружне банке из Новог Сада и он је свечано откривен 23. септембра 1923. године. Присуствовало је мноштво света из читавог Срема, Мачве и других крајева Србије, а нарочито из Тимочке крајине.

Споменик висок осам метара, у облику пирамиде, саграђен је од армираног бетона и опеке, обојен у бело. Испод обележја уређено је пет гробница, које су опасане гвозденом оградом. Са јужне стране споменика су постављена два рељефа у бронзи, а на северној грб у облику двоглавог орла са раширеним крилима.

На три стране споменика на Легету исписани су пригодни текстови, па тако на северној пише:

 

„У СПОМЕН И СЛАВУ ВОЈНИКА

ТИМОЧКЕ ДИВИЗИЈЕ I ПОЗИВА

ПОГИНУЛИМ НА ОВОМ ПОЉУ

ДАНА 6. СЕПТЕМБРА 1914. Г.

У БОРБИ ЗА ЧАСТ СРБИЈЕ

А ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ

СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.“

 

Соколско друштво

Сремска Митровица

  1. IX 1923.

 

На западној страни споменика налази се текст који је саставио др Илија Бајић, митровачки градски физикус:

 

„ОВАЈ КАМЕН ТЕК ЈЕ ТРОШАН ЗНАМЕН

ДА СЕ СМРТНИК БЕСМРТНОСТИ ДИВИ

А СЛОБОДА И ЈЕДИНСТВО РОДА

ЖРТВИ ВАШОЈ СПОМЕНИК СУ ЖИВИ.“

 

А на источној страни су урезане следеће речи:

 

„ЧУВА ВАС ОВДЕ БЕСМРТНИ СИНЦИ

И ТИМ СЕ ДИЧИ СЕЛО ШАШИНЦИ.“

 

Следећих година, како пише Р. Срдић, аутор књиге „Битка на Легету 1914“ (Сремска Митровица, 1994), Соколско друштво је увело као традицију да се сваког 6. септембра, испред споменика, одржи помен и ода почаст палим српским јунацима. У међувремену, Шашинчани су поклонили два к.ј. земље за подизање спомен-парка, на којем су митровачки соколи и грађани засадили 350 стабала липе. Време и људске нарави, међутим, учиниће своје, па се много тога променило на Легету и легетском обележју. Споменик је више пута доживљавао разна оштећења, бивао девастиран, запуштен и занемариван. Већу реконструкцију је имао 1954. године, данас се поново обнавља и сређује његово окружење.

* * *

О томе да су на левој обали Саве континуирано, годинама, одржавани помени и одавана пошта палим тимочким јунацима, сведоче и ове две сачуване позивнице из 1939. године. Оне говоре, такође, и о општем поштовању палих српских бораца, без обзира на националну и верску припадност грађанства. Пронађене су у оставштини овдашње учитељице Вилхелмине Им (1885 – 1963), која је била одборница Хрватског римокатоличког добротворног госпојинског друштва у Митровици.

Поводом обележавања 25-годишњице битке на Легету, за недељу, 10. септембра 1939, позиви су били упућени „свима црквеним, војним, државним и самоуправним надлештвима – свима културним, хуманим, просветним, витешким и националним друштвима, удружењима и установама“. Обавештење је потписао актуелни председник Градске општине Богдан Лалошевић, уз напомену да „стижу у наш град старе заставе славне српске војске, да се развију на Легетском пољу при свечаном помену“. Дочек застава је био пред Командом места, на Тргу светог Стефана, 9. септембра, у пет часова поподне.

А позив Митровчанима да масовно изађу на поље Легет, 10. септембра, у десет сати, стигао је и из Удружења Тимочана и Крајинаца у Београду. Како у допису стоји, позив се односио „на свечани помен, освећење споменика и достојанствено славље у част двадесетпетогодишњице борбе војника Тимочке дивизије код Чеврнтије, које ће се обавити крај споменика на Легету код Сремске Митровице“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *