„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави…”, химна посвећена првом српском архиепископу и књижевнику Светом Сави, настала је у манастиру Кувеждин на Фрушкој гори 1735. године. Ову свечану песму испевао је владика вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит карловачки. Песму је забележио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренео је у Хиландар.

У манастиру Кувеждин нема писаног трага када је настала ова песма и да ли је певана у манастирској цркви посвећеној Светом Сави, али историчари и истраживачи верују да је Химна Светом Сави, односно песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, која је забележена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира. А о првој школској слави постоји запис да је прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину. Тада је основан и школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године, као заштитник српских школа“.

Манастирска архива у Кувеждину не постоји, изгорела је током Другог светског рата па настојатељ ове обновљене светиње јеромонах Варнава не може да нам сведочи о Светосавској химни.

– По предању знам да је Химна Светом Сави настала у овом манастиру, али писаних трагова нема, јер је манастирска архива изгорела за време Другог светског рата. Ако је Химна написана 1735. године, онда је сигурно и појана у цркви Светог Саве, овде у манастиру, пре него што је постала школска слава у Срба – каже јеромонах Варнава.

Једини писани траг о Химни Светом Сави, о њеном настанку и аутору, те јеромонаху који је песму записао и пренео је у манастир Хиландар, налазимо у споменици „Прва српска игуманија после средњег века“, коју је написала монахиња Теодора Васић, а издао манастир Ваведење пресвете Богородице из Београда, 2006. године. У свом предговору за ову споменицу професор др Драган Недељковић пише да је у Кувеждину настала химна и спомиње њеног аутора Јована Глигоријевића и јеромонаха Силвестера Вучковића, који је химну и записао. У овом издању Недељковић не наводи извор података о настанку Химне Светом Сави.

Историчар Димитрије Руварац закључује да је песма настала у Срему, а закључак изводи на основу песмарице из 1845. године. Као могући аутор спомиње се и песник и свештеник из Панчева Васа Живковић, који је живео од 1819. до 1891. године.

И док се Химна Светом Сави пева, док надахњује генерације српских ђака, још се истражује, како би се потврдили или демантовали садашњи штури подаци о њеном настанку у манастиру Кувеждин. Писаних докумената нема, постоји највероватније само запис песме „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, коју је 1832. године у Хиландар однео кувеждински јеромохан Силвестер Вучковић. Веза са Кувеждином ипак постоји, па директор Завода за заштиту споменика културе из Сремске Митровице Љубиша Шулаја закључује:

– Штета је што нема кувеждинске архиве, међутим, запис проф. др Драгана Недељковића о аутору Химне и јеромонаху који је записао стихове те свечане песме даје ми за право да с разлогом мислим да је та свечана песма настала у манастиру Кувеждин, у време када је овај манастир био пун живота и веома активних стваралаца.

Остаје да се и даље истражује да ли је Химна Светом Сави испевана у Кувеждину на Фрушкој гори пре 277 година и преписана стигла на Хиландар пре 180 година, али и да с поносом наставимо да славимо школску славу и да схватимо колико велик је допринос Светог Саве у развоју српске државе и Српске православне цркве.

Ј. Слатинац

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *