– Ви можете по нашим селима пронаћи плоче са списковима погинулих Сремаца, добровољаца у јединицама Краљевине Србије. Међутим, чињеница да током првог рата на овом подручју није било великих ратних дејстава, ако изузмемо Легет, као и чињеница да су се велики погроми десили од усташких јединица током Другог рата, а све у условима идеолошке државе, ставило је Први рат у страну, прича Љубиша Шулаја

У спомен на свога унука Уроша који је као српски добровољац погинуо током Албанске голготе, митровачки Прота Милутиновић поклонио је породичну гробницу српској војсци, односно уступио ју је како би у њу биле похрањене кости мученика интернираца, рањеника, болесника и у борбама погинулих сабораца његовог унука. Тако је на старом православном гробљу у Сремској Митровици настао један од два споменика посвећених догађајима из Великог рата чији се завршетак ове године јубиларно обележава.

Детаљ са споменика интернирцима у Сремској Митровици

Други споменик, онај на Легету, посвећен јунацима и мученицима Тимочке дивизије градили су својим знојем и рукама Митровчани почетком двадесетих година прошлог века. Заветован потомцима Хајдук Вељка Петровића и овај знамен постављен непосредно крај Саве, био је у исто време и знамен посвећен свим Сремцима који су као добровољци погинули бранећи Београд под командом Игњата Кирхнера, односно Србију вођени својим војводама, генералима и напослетку Краљем Петром и Регентом Александром.
Ипак, у годинама након рата, Краљ Петар, најомиљенији српски владар, остао је без свог споменика. Или није?
– Пракса је била да се у градовима и селима јужно од Саве и Дунава дижу споменици српском војнику, док је северно од те линије и уопште ван подручја ондашње Краљевине Србије која је у рату 1914-1918. учествовала, била пракса да се подижу споменици владарима, Краљу Петру као Ослободиоцу или Краљу Александру као Ујединитељу. То и није чудно, јер је са једне стране одавана почаст мученицима и јунацима којих је Краљевина Србија била препуна, а са друге, у “новим крајевима” радило се на утврђивању идеје јединства, али и укорењивању верности династији која је тада владала државом. Споменик на Легету, као и пре неколико година уређено и устројено војно гробље у Руми једини су ван граница ондашње Краљевине који се односе на конкретан догађај и конкретне људе, борце, објашњава директор Завода за заштиту споменика културе Љубиша Шулаја.
Да ли управо због тога, или због нечег другог, остаје да се размишља, али Сремска Митровица је у годинама након Првог светског рата ипак остала без класичног споменика Краљу Петру. Уместо изградње монументалног споменика једном од најомиљенијих српских краљева, митровачки градски оци одлучили су се за нешто другачије решење.

– Многи сматрају да Митровица нема, или да будем прецизнији, да није ни имала споменик Краљу Петру. Варају се. Наиме, када се размишљало о томе на који начин град на Сави може да ода захвалност Краљу Ослободиоцу, решено је да се крене са градњом Гимназије. И заиста, нова зграда понела је име Краља Петра и тако на неки начин постала највећи споменик који је овом владару икада подигнут, прича Шулаја и додаје: – Ако у обзир узмемо чињеницу да је Краљ Петар био изузетно образован човек, да се школовао на најпестижнијим француским војним школама, да је први преводилац дела “О слободи” Џона Стјуарта Мила, Гимназија као споменик добија још више на значају. Под његовим именом стасавале су генерације интелектуалаца, са којима су радили изузетни професори од којих су многи задужили нашу науку и народ.

 

Зграда Митровачке гимназије

По окупацији Југославије и припајању Срема хрватској држави, знајући шта име Краља Петра представља Србима северно од Саве и Дунава, нове власти избрисале су његово име из назива гимназије. Након Другог светског рата, споменик Краљу Петру постао је на неки начин споменик Иви Лоли Рибару, да би данас понео име града на Сави. Тако је, на неки начин, питање имена гимназије постало одраз немогућности коначног проналаска сопственог “Ја” већинског народа.

Споменик на Легету

– Ви можете по нашим селима пронаћи плоче са списковима погинулих Сремаца, добровољаца у јединицама Краљевине Србије. Међутим, чињеница да током првог рата на овом подручју није било великих ратних дејстава, ако изузмемо Легет, као и чињеница да су се велики погроми десили од усташких јединица током Другог рата, а све у условима идеолошке државе, ставило је Први рат у страну, прича Шулаја и додаје: – Град има уредбу о споменицима и ми ћемо бити на располагању свакоме ко има идеју и могућност да подигне споменик било Краљу Петру, Сремском добровољачком одреду или незнаном јунаку. У години када се обележава век од краја Првог светског рата, добро је да се о томе макар прича. За почетак. Можда се из те приче изроди идеја, а можда некада дођемо и до њене реализације.

С. Лапчевић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *